Ništa sem toga da je bila ista kao i oni, da je bila ista kakvi su svi oni nekada bili. Usamljena i puna tuge, puna žalosti za onim što joj je otelo vreme prezira.
A kad nastupi vreme prezira, onaj ko je sam mora umreti.
Giselher, Kajli, Rif, Iskra, Mistle, Ase i Falka. Prefekt iz Amarila beskrajno se začudio kada su mu saopštili da Pacovi sada vršljaju usedmoro.
*
– Usedmoro? – začudio se prefekt iz Amarila, gledajući u vojnika s nevericom. – Bilo ih je sedmoro, a ne šestoro? Jesi li siguran?
– Tako mi zdravlja – nerazgovetno reče jedini vojnik koji je preživeo masakr.
Zaklinjanje u zdravlje bilo je i te kako na mestu – vojnikova glava i polovina njegovog lica bili su u zavojima – prljavim, krvlju natopljenim. Prefekt, učesnik brojnih bitaka, znao je da je vojniku udarac zadat odozgo – samim krajem oštrice, udarcem sleva, udarcem preciznim, koji zahteva veštinu i brzinu, udarcem koji nišani u desno uvo i obraz, u mesta koja nisu zaštićena ni šlemom, ni gvozdenom kragnom.
– Pričaj.
– Išli smo obalom Velde prema Turnu – poče vojnik. – Bilo nam je naređeno da pratimo jednu turu robe gospodina Evertsena na jug. Napali su nas na srušenom mostu dok smo se prevozili preko reke. Jedna kola su se zaglibila, pa smo ispregnuli konje iz drugih kola da ih izvučemo. Ostatak konvoja je otišao, ja sam ostao s petoricom i s komornikom. I tada su nas zaskočili. Pre nego što su ga ubili, komornik je stigao da vikne da su to Pacovi, a potom su nam već bili za petama... I potukli nas do nogu. Kad sam to video...
– Kad si to video – iskrevelji se prefekt – obo si konja mamuzama. Ali prekasno da bi spasao svoju kožu.
– Stigla me je – obori glavu vojnik – upravo ta sedma, koju na početku nisam video. Devojčurak. Skoro derle. Mislio sam da su je Pacovi ostavili u pozadini jer je mlada i neiskusna.
Prefektov gost, koji je dotad sedeo zaklonjen, sada se promolio iz senke.
– To je bila devojka? – pitao je. – Kako je izgledala?
– Kao i svi oni. Izmazana bojama kao vila, šarena kao papagaj, nakinđurena, odevena u somot i brokat, na glavi kapa s perima...
– Plavokosa?
– Verovatno, gospodaru. Kad sam je video, doleteo sam na konju, misleći da ću poseći nju jednu za svoje drugove, da ću krvlju krv naplatiti... Prikrao sam joj se s desne strane, da bih lako i bez muke udario... Kako je to izvela, ne znam. Ali promašio sam je. Kao da sam utvaru ili priviđenje sekao... Ne znam kako je ta đavolica to učinila... Iako sam bio zaklonjen, ona me je pogodila. Pravo po njušci... Gospodaru, ja sam se i u Sodenu borio, i u Alderzbergu. A uspomenu za ceo život na licu ću sad od te nakinđurene cure da nosim...
– Budi srećan što si živ – obrecnu se prefekt, gledajući u svog gosta. – I raduj se što su te posečenog u pohodu našli. Sada ćeš biti junak. Da si zbrisao bez borbe, da mi bez uspomene na licu raportiraš o gubitku tovara i konja, učas bi mi na vešalima petom o petu lupkao! Hajde sad, odmarširaj. U lazaret.
Vojnik izađe. Prefekt se okrenu prema gostu.
– Vidite i sami, presvetli gospodine koroneru, da ovde nije lako obavljati službu, da nema mira, da su ruke pune posla. Tamo, u prestonici, vi mislite da se u provincijama zazjava, loče pivo, cure štipaju i uzima mito. Niko i ne pomišlja na to da se ovamo pošalje više ljudi ili više para, samo stižu naređenja: daj, uradi, nađi, sve u stanje pripravnosti, od svitanja do sumraka leti na sve strane... A glava ti puca od sopstvenih problema. Bandi kao što su Pacovi, koji vršljaju ovuda, ima pet ili šest. Istina, Pacovi su najgori, ali nema dana...
– Dosta, dosta – napući usne Stefan Skelen. – Jasno mi je čemu treba da služi to vaše jadikovanje, gospodine prefekte. Ali za džabe jadikujete. Od izdatih naređenja niko vas neće osloboditi, na to ne računajte. Pacovi ili ne-Pacovi, bande ili nebande – potrage i dalje morate da vodite. Svim dostupnim sredstvima – do daljeg! Takva je careva naredba.
–Tražimo već tri nedelje – iskrevelji se prefekt. – I nismo baš sigurni koga ili šta tražimo – utvaru, duha, ili iglu u plastu sena. A kakav je rezultat? Samo mi je nekoliko ljudi nestalo bez vesti, nesumnjivo su ih razbojnici ili hajduci ubili. Kažem vam još jednom, gospodine koroneru, ako do sada nismo našli tu vašu devojku, nećemo je ni naći. Čak i da je takva bila ovde, u šta sumnjam. Verovatno je...
Prefekt prekide, zamisli se, gledajući koronera ispod oka.
– A ta cura... Ta sedma koja je sa Pacovima...
Šumska Sova omalovažavajuće odmahnu rukom, trudeći se da njegov gest i izraz lica deluju ubedljivo.
– Ne, gospodine prefekte. Ne očekujte previše lako rešenje. Ulickana poluvila ili druga razbojnica u brokatu sigurno nije devojka koja nam treba. To sigurno nije ona. Nastavite da tražite. To je naređenje.
Prefekt se namrgodi, pogleda kroz prozor.
– A s tom bandom – prividno ravnodušnim glasom reče koroner cara Emhira, Stefan Skelen, zvani Šumska Sova – s tim Pacovima ili kako već... Dovedite ih u red, gospodine prefekte. U provinciji treba da vlada red. Prionite na posao. Hvatajte to i vešajte, bez prenemaganja i kerefeka. Sve!
– Lako je to reći – promrmlja prefekt. – Ali učiniću što je u mojoj moći, uverite u to cara. Pri svem tom, mislim ipak da bi tu sedmu devojku iz Pacova vredelo živu ostaviti, sigurnosti radi...
– Ne – prekide ga Šumska Sova, pazeći da ga glas ne oda. – Bez ikakvih izuzetaka, sve ih obesite. Celu sedmorku. Nećemo više za njih da čujemo. Nećemo više ni reč o njima da čujemo.
{1} Funkcije lokalne uprave u franačkoj državi XII veka: ’prevo’ je upravljao kraljevskim posedom u određenom okrugu, imao je policijsku i sudsku vlast; ’baji’ (kraljevski činovnik) stajao je na čelu bajaža (nekoliko ujedinjenih prevostava). (Prim. prev.)
{2} Čovek za sve. (Prim. prev.)
{3} Fina glatka hartija. (Prim. prev.)
{4} Otpaci, trunje od lana i konoplje. (Prim. prev.)
{5} U srednjovekovnom carstvu marka je bila posebna vojna oblast po perifernim oblastima, na njenom čelu stajao je markgrof. (Prim. prev.)
{6} 'Lov zastavicama', kojim se uspešno love zveri-predatori, pogonom ili čekanjem. (Prim. prev.)
{7} Strele za samostrel, kraće ali teže od običnih strela. (Prim. prev.)
{8} Najamnik. (Prim. prev.)
{9} Novčana jedinica. (Prim. prev.)
{10} Dažbina za vojne potrebe. (Prim. prev.)
{11} Claustrum (lat.) – unutrašnji otvoreni hodnik, galerija na stubovima. (Prim. prev.)
{12} Radni mantil. (Prim. prev.)
{13} Potraga. (Prim. prev.)
{14} Desetak sela. (Prim. prev.)
{15} Podzemni hodnik. (Prim. prev.)
{16} Doslovno 'Kralj Jova'. (Prim. prev.)
{17} Slamnato strašilo. (Prim. prev.)
{18} Vrsta kratkog noža. (Prim. prev.)
{19} Džinovski samostrel. (Prim. prev.)
{20} Vrsta dugog koplja sa dvokrakim ispustom na donjem delu bodila. (Prim. prev.)
{21} Postelja (arh.). (Prim. prev.)
{22} Demon koji uzima obličje lutajuće vatre iznad močvara. (Prim. prev.)
{23} Galerija sa otvorima za bacanje kamenja ili vrele smole. (Prim. prev.)
{24} Vrsta manjeg katapulta. (Prim. prev.)
{25} Srednjovekovna opsadna sprava. (Prim. prev.)
{26} Opsadno oružje većeg kalibra. (Prim. prev.)
{27} Vrsta otvorenog šlema širokog ronda. (Prim. prev.)
{28} Guisarme (fr.) – dugo koplje sa kukom sa strane. (Prim. prev.)
{29} Obredna svetkovina u čast završetka žetve. (Prim. prev.)
{30} La fraise (fr.) – okrugla, naborana bela kragna u XVI i XVII veku. (Prim. prev.)
{31} Torques (keltski) – okovratnik u obliku prstena, simbol religijske i svetovne vlasti. (Prim. prev.)
{32} Slikarska tehnika kombinacije svetlih i tamnih delova. (Prim. prev.)
{33} Gigantski pauk-kraba. (Prim. prev.)
{34} Vrsta koplja. (Prim. prev.)
{35} Seoski kne
z. (Prim. prev.)
{36} Udarac iz okreta u mačevanju. (Prim. prev.)
{37} Konjičko lovačko koplje sa kukom na vrhu. (Prim. prev.)
{38} Ukrasni remen za sablju. (Prim. prev.)
{39} Ubirač poreza. (Prim. prev.)
{40} Lammas-day (engl.) - srednjovekovni praznik žetve koji se proslavljao prvog avgusta. (Prim. prev.)
Andrzej Sapkowski, Vreme Prezira
Thank you for reading books on BookFrom.Net Share this book with friends